„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Портрети највећих српских индустријалаца
Елегије
Књига о Дијани Будисављевић
Латице једног цвијета
Записи Јефимије Обрадове
Ликови који не умиру
Одбрана од тероризма
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
На ручку са животом
Цвет из туђе баште, песме и приче
Моји професори
Ораховица на Озрену
Филип
Иза високог зида
Пасош за небо
Учитељица
Вајар свјетлости
Из Лајпцига до Лужице. Лужички Срби у стварности и предању
Бајка о одрастању
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Питома долина Лашва Брод
Шаљиве народне приче
Импулси и утисци
Najveće nepravde prema srpskim i jugoslovenskim sportistima
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Ходам по дуги
The Scent of Almond in Cambodia
Врата вјетрена – сабране пјесме
Јунаци из устаничке епопеје Филипа Вишњића
Сто песама за Максима 