„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Ходам по дуги
Обећала сам себи
Распукле зоре
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
У небо загледан
Сањалица
Сабрана дјела, Корона – освета црне краљице
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Француска надахнућа
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Очи Симониде Лепе
Тајна живота и тајна уметности
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Сто песама за Максима
Нова овидљавања
Рудо у Великом рату 1914–1918.
На трагу манастира Детлак
Живопис
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Тражим реч
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Бела крила 