„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Одсјај душе
Блиске даљине – Москва и Кијев
Putem zaspalog vetra
Бела крила
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Есеји о уметности
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Одрастање – сан, па буђење
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Помени
Епископија захумско-херцеговачка
Бен Акибино путовање по Европама
Листања
Тајна живота и тајна уметности
Izaći iz Sarajeva i drugi spisi
Писмо галебу
Срби у Мостару; расправе и огледи
Шта би рекао Че
Латице једног цвијета
Do večnosti i natrag
Случај сликара Мијушковића
Путују речи
Скит
Преобразбе
Обрадујте најдраже 