„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Тајна Добровољачке улице
Пут до истине
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Ко ме све није гласао
Ипак у небо погледам често
Месец у коси
Бела крила
Невеста на прагу
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Цвет из туђе баште, песме и приче
Умиљанкa
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Ћирило и Методије
Путују речи
Време са укусом пралина
Са Флором на ти
Приче од којих се расте
Смоква у Београду 