„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Тајна Добровољачке улице
Пут до истине
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Ко ме све није гласао
Ипак у небо погледам често
Месец у коси
Бела крила
Невеста на прагу
Читање Аркадије – пријатељски симпосион или разговори о роману „Повратак у Аркадију“ Славице Гароње
Цвет из туђе баште, песме и приче
Умиљанкa
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Ратни дневник, Пале 1993–1995
Ћирило и Методије
Путују речи
Време са укусом пралина
Са Флором на ти
Стаза
У царству вилиног коњица
Детлак – село између двије ријеке
Сабрана дјела, Пасијанс или стрпљење
Putem zaspalog vetra
Порука животиња
Сањалица
Нова балканизација српских земаља
Прамен среће
Опиљци
Znam da nikad ne smem stati
Краљевство за детињство
Порука мудрог зеца 