У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Незаборав
Нова балканизација српских земаља
Elementi filozofske antropologije 3. Savremena shvatanja čoveka
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Књижевнокритичка освјетљења
Све отето мора се вратити – земља вода небо и слобода
Сви Адамови гријеси
Тешко је бити утишан до краја
Док неба буде
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Огледало душе
Prošle noći
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Мирис фочанских ружа
Проблеми, писци, дела VI
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Вајар свјетлости
Znam da nikad ne smem stati
Ћирило и Методије
Не тражим да знаш
Име ми је љубав
Laži o sarajevskom ratištu
Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту
Обећала сам себи
Иза високог зида
Изабрана проза и поезија 