„Милош Црњански главна је личност српске авангардне књижевности. Јавности се најпре представио драмском игром Маска, а потом је објављивао критике, песме, новеле, романе, путописе и мемоаре и у свим жанровима досегао највише вредности, уз истовремено њихово иновирање, па се може рећи да је Црњански и најзначајнији авангардист кога су Срби имали. Његови авангардни покушаји нису били одвећ радикални, али јесу успешни, па Црњански спада у мали број писаца који су своје новаторске замисли преточили у дела трајне вредности. Притом, у тој жељи да пише на нов начин, Црњански је изградио специфичан стил који искаче својом особеношћу из општих стилских карактеристика покрета и епохе којој је припадао. И програмске замисли Црњански је уобличавао препознатљивим и оригиналним језиком којим се издвајају из масе серијских текстова те врсте.
Дело Црњанског, наиме, неодвојиво је од широко схваћеног средњоевропског експресионизма. Преовлађујућа филозофија у његовим критичким и поетичким пројектима, које је понудио почетком двадесетих година, нису се разликовали много од општих представа експресионизма. Међутим, Црњански је ту изнашао решења, чак их је и именовао, која указују на његов индивидуални допринос који је, као јака стваралачка личност, дао општим настојањима авангарде. Назвао је своју варијанту новога књижевног смера суматраизмом, сматрајући да је тај изам произишао из бруталних ратних прилика. И замисао слободног стиха, коју је пре њега обзнанио Светислав Стефановић, Црњански је формулисао кратко и прегнантно, подразумевајући нашу књижевну ситуацију, иако је био упућен, као полиглота, у све оно што се тада дешавало на сцени авангардне књижевности у Европи.“ (Из Увода)
Ћирило и Методије
Свети Сава
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Завичајне бакве
Моћни штит
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Sama među ljudima
Пољубне и погубне песме
Не тражим да знаш
Поруке љубави краљице Итаке
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Теспидове таљиге – есеји и студије о позоришту
Пјесме
Живопис
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Карађорђе и први српски устанак
Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације
На утабаној стази немира
Praslike
До мене је
Мојој Херцеговини
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
A Story About All of Us
Коб
Пивска сновиђења
Сањалица
Saglasje bića
Жар на длану
Ход за сенком
Сунчани поздрав
Одсјај душе
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Са сунцем у очима
Праскозорје
У звезданој смоли
Нешто између… добра и зла
Porodice potomaka rodonačelnika Marka Pecikoze iz Višegrada
Манастир Подмалинско
Напукла земља. Лична прича о Босни
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Проза позног Капора (2000–2010) 