„Милош Црњански главна је личност српске авангардне књижевности. Јавности се најпре представио драмском игром Маска, а потом је објављивао критике, песме, новеле, романе, путописе и мемоаре и у свим жанровима досегао највише вредности, уз истовремено њихово иновирање, па се може рећи да је Црњански и најзначајнији авангардист кога су Срби имали. Његови авангардни покушаји нису били одвећ радикални, али јесу успешни, па Црњански спада у мали број писаца који су своје новаторске замисли преточили у дела трајне вредности. Притом, у тој жељи да пише на нов начин, Црњански је изградио специфичан стил који искаче својом особеношћу из општих стилских карактеристика покрета и епохе којој је припадао. И програмске замисли Црњански је уобличавао препознатљивим и оригиналним језиком којим се издвајају из масе серијских текстова те врсте.
Дело Црњанског, наиме, неодвојиво је од широко схваћеног средњоевропског експресионизма. Преовлађујућа филозофија у његовим критичким и поетичким пројектима, које је понудио почетком двадесетих година, нису се разликовали много од општих представа експресионизма. Међутим, Црњански је ту изнашао решења, чак их је и именовао, која указују на његов индивидуални допринос који је, као јака стваралачка личност, дао општим настојањима авангарде. Назвао је своју варијанту новога књижевног смера суматраизмом, сматрајући да је тај изам произишао из бруталних ратних прилика. И замисао слободног стиха, коју је пре њега обзнанио Светислав Стефановић, Црњански је формулисао кратко и прегнантно, подразумевајући нашу књижевну ситуацију, иако је био упућен, као полиглота, у све оно што се тада дешавало на сцени авангардне књижевности у Европи.“ (Из Увода)
Пут према изгреву сунца
Смијешано најлакше се пије
Нови хладни рат и Србија
Prošle noći
Studies on English and Serbian Language
Тетоважа ума
У царству вилиног коњица
Izbegličke suze
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Међународни дани хирургије у Фочи / International Days of Surgery in Foča
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
На усни кап меда
Ораховица на Озрену
Приватни час историје
Учитељ – L’instituteur, Париз–Paris (1917–1918)
Велико срце
Иза високог зида
Одјеци Шурманачке јаме
Прсти лудих очију
Феномен Чековић
Прамен среће
Пастирево
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Клупко спаса
Сабрана дјела, Приче
Родбинске везе Орловића, Мартиновића и Самарџића
Знамените жене и владарке српске
Огледало душе
Злочини над Србима у Великом рату
Јахорина 1992–1996, дневник
Bishop Strossmayer, a Croat, Greater Croat or Yugoslav
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Ружокрадица
Два крста и једна крв
Протини записи
Збег – роман о времену око Другог српског војевања у седам слика
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Срицање облака
Аспекти филозофског промишљања историје
Сабрана дјела, Балкански синдром
Jezik i utelovljenost
Through Genocide to a Greater Croatia
Школе у држави Немањића
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Радуј се
Турцизми у пивском говору
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Митрополит Ђорђе Николајевић и први пописи православних Срба – Мркоњићградски и герзовачки протопрезвитерат
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Сањалица
Тумарања 