Испевана у драматичном тренутку Другог светског рата, поема Јама Ивана Горана Ковачића представља песничко сведочење о десетинама усташких јама између Бихаћа и Ливна поред којих је песник пролазио почетком 1943. Као „плод најстравичније збиље једног страшног доба“, поема представља својеврсну песничку оптужницу против усташких зверстава у Другом светском рату.
Поред Горанове поеме, књига садржи и студију Јове Бајића о конкретним догађајима и усташким злочинима над српским народом, који су подстакли Горана да напише своју потресну поему.
Клупко спаса
Поглед из оштрог угла
Преобразбе
Обећала сам себи
Ехо бескраја
Кућни праг
Бијела лица несаница
Čuvam te Istanbule 