„’Само срцем добро видимо’, каже Егзипери у Малом принцу, и то осећа и зна већина песника света, а наша песникиња само срцем и живи. За песникињу, која срцем види и осећањима добрим живи и ствара, нема мале и безначајне теме. Њу очарава мирис траве, сутон, снег, шума, обала, капљице ‘окупане’ и врапци који упркос својој бројности остају непримећени, a који имају своје господство које само песник може да примети и да нам га открије.
Ова поезија нас подстиче да из другог угла сагледамо животe и да приметимо оне, наизглед, мале ствари од којих је и саткан живот и сва његова чудесност. Нема малих ствари, све је велико када је обасјано светлошћу Љубави. Поезија наше песникиње Пламенке нам открива лепоту и радост постојања, сведочи о важности сваке изговорене речи и подстиче нас да поштујемо светињу речи и самога живота.” (Из предговора јереја Далибора Стојадиновића)
Школе у држави Немањића
Растанак на Палама
Бекства и трагања
Andrićeva Gospođica – Andrićs Fräulein
Давидов свет
На обалама историје савременог света
Pedeset koraka
Мала приношења
Моћни штит
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Вредновање књижевног текста
Из Божијег врта
Пољубне и погубне песме
Linije sreće
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Вилма
Ограничење и искључење уговорне одговорности
Врата вјетрена – сабране пјесме 