Аутор пише о времену свог детињства на које су најснажнији и трајан печат оставили догађаји из Другог светског рата. Дечакову безбрижну идилу „у башти под шишмиром“ прекинула је 1941. година када му комшије (у усташкој униформи) одводе из куће оца – заувек! Дирљиво је његово казивање о мајци Стаки која у ратном безнађу мора да добије своју битку – да сачува у животу петоро нејаке деце.
Представљајући драму своје породице, Савић је истовремено представио и колективну драму народа у фочанском крају. Верно је забележио низ призора и ситуација – од ведрих дечијих згода до сурових ратних сцена. Посебну драж књизи дају подсећања на драге личности које су давно прошле кроз живот, али су остале у лепој успомени.
Смоква у Београду
Тражим помиловање – лирске дискусије с Душановим закоником
Тешко је бити утишан до краја
Ћирило и Методије
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Ликови који не умиру
Завет љубави
Елегије
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Тражим реч
Из дневника о прочитаним књигама
Linije sreće
Српска православна црква у Фочи 