Аутор пише о времену свог детињства на које су најснажнији и трајан печат оставили догађаји из Другог светског рата. Дечакову безбрижну идилу „у башти под шишмиром“ прекинула је 1941. година када му комшије (у усташкој униформи) одводе из куће оца – заувек! Дирљиво је његово казивање о мајци Стаки која у ратном безнађу мора да добије своју битку – да сачува у животу петоро нејаке деце.
Представљајући драму своје породице, Савић је истовремено представио и колективну драму народа у фочанском крају. Верно је забележио низ призора и ситуација – од ведрих дечијих згода до сурових ратних сцена. Посебну драж књизи дају подсећања на драге личности које су давно прошле кроз живот, али су остале у лепој успомени.
Samo ja znam
Бескрајна чуда
Pregled shvatanja politike
Прекинуте љубави
Српска православна црква у Фочи
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Браћа
Манастир Подмалинско
Домовина у срцу и друге приче
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Изабрана проза и поезија
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Сањалица
Праскозорје
Пастирево
Јелена, мајка које нема 