Најновијом књигом с насловом А возови су пролазили, давно…, Гордана Влаховић, импресивном нарацијом артикулише трагање за идентитетом личног и историјског кода постојања. Сензибилитетом пјесника, приповједача и есејисте обликује свијет умјетничке стварности, која нуди катарзичне доживљаје и спознаје.
У тематским круговима пролазности, ликови се носе с патњом, жудећи из мало познате до никад досегнуте радости. Отварају душу у развоју нетипичне фабуле, која се одвија у колажу слика. Продубљују се рефлексије о немоћи да се заустави оно што је незаустављиво… (Из поговора Ружице Комар)
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Прсти лудих очију
Тако се гради кућа
Пут до истине
Песништво Вука Крњевића
Шума савијеног дрвећа
Име ми је љубав
Из Божијег врта
Хроника једне породице из Вукодола
Игром до смисла
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Обриси у магли
Andrićevi Znakovi – Andrićs Zeichen
Живопис
Сновања
Само за љубав
Ехо бескраја
Горанова „Јама“ и усташки злочини 