„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Потапање ветра
Да се прича и памти
Прегршт прича
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Турски друм
Два крста и једна крв
Сунчани поздрав
Исповест Вуку
Закоровљена огњишта
Пастирево
Како, Вуче, деца уче
Протини записи
Проблеми, писци, дела VII
Одјеци Шурманачке јаме
Studies on English and Serbian Language
Црква сељачких јутрења
Фоча; вријеме и догађаји
Lepršanje ledenih cvetova 