„Простор између Дурмитора, Војника, Голије, Биоча, Маглића и Волујака, па све кањоном Таре поново до врхова Дурмитора, назива се Пива. Регија Пиве је подијељена на Планину и Жупу, али Пивљани се нијесу дијелили по томе, већ су се препознавали као поштени, племенити, успјешни и добри људи.
Вишевјековни живот у пространству Пиве, у разноликим љепотама природе и могућностима животног опстанка без зависности од других, условио је да људи заволе свој крај, па и кад би из њега одлазили поново би се враћали својим огњиштима.“ (Аутор)
Јелена, мајка које нема
У златној смоли ћилибара
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Слике и сећања
Мамино ја 