Зарубице

„Спи­са­те­љи­ца се пр­вен­стве­но ба­ви сво­јим са­вре­ме­ни­ци­ма, от­кри­ва­ју­ћи да је њи­хо­во по­на­ша­ње че­сто не­при­хва­тљи­во здра­вом ра­зу­му. Ње­на кри­ти­ка усмје­ре­на је нај­при­је на стран­це: ви­со­ке пред­став­ни­ке Европ­ске уни­је, чел­ни­ке Ха­шког три­бу­на­ла, ли­де­ре по­ли­тич­ких пар­ти­ја, па он­да на не­мо­рал­не до­ма­ће љу­де: кри­ми­нал­це, ско­ро­је­ви­ће, ха­ла­пљив­це, пол­тро­не, ли­це­мје­ре. /…/ Сво­јом са­ти­рич­ном про­зом Ђур­ко­вић­ка на­сто­ји да про­бу­ди ус­пaва­не, отри­је­зни опи­је­не, опо­ме­не за­блу­дје­ле. На­ра­ци­је Је­ли­не Ђур­ко­вић дје­лу­ју здра­во, окре­пљу­ју­ће, као сво­је­вр­стан ли­јек про­тив чо­вје­ко­вих за­блу­да и ње­го­вих мо­рал­них по­ср­ну­ћа.“ (Из рецензије Цвијетина Ристановића)