„Име главног јунака, већ у наслову [романа Сви Адамови гријеси] асоцира и на колективно (грех) и на појединачно (судбина јединке) и тако најављује путовање кроз један људски живот који је уједно метафора судбине људске заједнице, посебно оне најуже, породичне.
Неписмени сељак, чврсте вере у Бога, у себи носи исконску снагу и потребу да сачува огњиште и породицу, да задржи децу на земљи која за њега представља највећи благослов, али се у том напору и својој немоћи да покаже осећања, преобраћа у родитеља који не разуме и не прихвата потребе своје деце, који их исмева и осуђује. У корену тог неразумевања и дечјег очаја што му онај који му је подарио живот онемогућава да живи по своме налази се главно чвориште ове снажне породичне саге.
Два стожера одржавају у животу нашег јунака и када пролази кроз најснажније потресе и најнеочекиваније преокрете: његово село и мајчина фигура, која кроз цео роман стоји као каријатида снаге, брижности и љубави која не тражи ништа заузврат, која, мирећи се са судбином, носи сав терет породичних односа.
Посебну динамичност овом роману дају епизоде у којима сећања јунака преносе читаоца у неко прошло доба извезено архаичним сликама и старим сочним језиком српског села.“ (Из поговора Душице Ивановић)
Причај бако још
Књижевно дело Милоша Црњанског
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Шума савијеног дрвећа
Са Флором на ти
Проблеми, писци, дела VII
Давидов свет
Срећа преплетена трњем
Косовска битка, велика српска победа
Губер кућу гради
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Питома долина Лашва Брод
Помени
Бешчашће ближњих
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине 