Миодраг Јекнић је успео да у свакој својој песми дочара стварност блиску стварности у којој савремено дете живи. Он виђења света и живота слика и артикулише живим језиком детињства, мером његовог смисла и разумевања појава, промена, ствари и предмета.
Детињство је само по себи, по природи својој, поезија. Песник открива ту поезију детињства, тај зачарани свет духа, игре и лепоте, он сликом и звуком реализује његову и реалну и метафизичку будност, он у песничким текстовима потврђује саму суштину дечјег постојања.
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Зора над Боровњацима
Записи Јефимије Обрадове
Вукодолске приче
Прст попријеко од срца
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka 