Миодраг Јекнић је успео да у свакој својој песми дочара стварност блиску стварности у којој савремено дете живи. Он виђења света и живота слика и артикулише живим језиком детињства, мером његовог смисла и разумевања појава, промена, ствари и предмета.
Детињство је само по себи, по природи својој, поезија. Песник открива ту поезију детињства, тај зачарани свет духа, игре и лепоте, он сликом и звуком реализује његову и реалну и метафизичку будност, он у песничким текстовима потврђује саму суштину дечјег постојања.
Сунчани поздрав
Велико срце
Књижевнокритичка освјетљења
Прст попријеко од срца
Тетоважа ума
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Шта те боли, Јупитере?
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Košmari
Стаза 