Миодраг Јекнић је успео да у свакој својој песми дочара стварност блиску стварности у којој савремено дете живи. Он виђења света и живота слика и артикулише живим језиком детињства, мером његовог смисла и разумевања појава, промена, ствари и предмета.
Детињство је само по себи, по природи својој, поезија. Песник открива ту поезију детињства, тај зачарани свет духа, игре и лепоте, он сликом и звуком реализује његову и реалну и метафизичку будност, он у песничким текстовима потврђује саму суштину дечјег постојања.
Везмарово сећање
Ораховица на Озрену
Сеоски адресар за мање упућене
Из Божијег врта
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Проблеми, писци, дела VI
Црвени руж
Вредновање књижевног текста
Календеровци
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Бијела лица несаница
На обалама историје савременог света
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Косово и Метохија – српска баштина
Косовска битка, велика српска победа
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Život i poezija Mubere Pašić
Сто песама за Максима 