Миодраг Јекнић је успео да у свакој својој песми дочара стварност блиску стварности у којој савремено дете живи. Он виђења света и живота слика и артикулише живим језиком детињства, мером његовог смисла и разумевања појава, промена, ствари и предмета.
Детињство је само по себи, по природи својој, поезија. Песник открива ту поезију детињства, тај зачарани свет духа, игре и лепоте, он сликом и звуком реализује његову и реалну и метафизичку будност, он у песничким текстовима потврђује саму суштину дечјег постојања.
Сонети у три круга
Поруке љубави краљице Итаке
У златној смоли ћилибара
Морине у Херцеговини, повијест о планини
Невеста на прагу
Слике и сећања
Praslike
Од Борака до Вишеграда – Илија Сарић, соколаш и равногорац
Давидов свет 