„Ако желимо да најближе жанровски одредимо ову књигу, што није једноставно, можемо се сложити да је она, пре свега, аутобиографског карактера. То нас доводи до малог парадокса и питања – како да све те поменуте књижевне особине дела подведемо само под аутобиографију? Њен наслов Пасијанс или стрпљење изванредно је одабран. Иако је књига пуна примера коришћења многих других књижевних жанрова, она ипак, по структури, распореду одредница, унутрашњој драматургији, језику и стилу припада мемоарско-романескној књижевности.
Наша ауторка у својој зрелој доби, сећајући се својих драгих, али и оних других, сећајући се људи и места у којима је живела и боравила, сећајући се догађаја и судбина, али и повезујући их са садашњицом и актуелним догађањима, ствара своју посебну аутобиографију, пишући о другима. Пре свега, о местима која су за њен живот била пресудна, али и брату Јовану, породици, људима, нарочито онима који су је инспирисали. […] Ауторка пише језиком којим говоре Срби из Kрајине, а то је језик којим она савршено влада и аутентично казује своје мисли. То је леп и редак пример очуваног српског новоштокавског дијалекта ијекавског изговора.“ (Из поговора Срђана Мијалковића)
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
На крилима Урила
Клетва поља Суранова
The Scent of Almond in Cambodia
Мирис зрелог жита
А возови су пролазили, давно...
Школе у држави Немањића
Додир душа
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова
Српска православна црква у Дубровнику
Не тражим да знаш
Моји професори
Moj brat Jovan Rašković 