„Ако желимо да најближе жанровски одредимо ову књигу, што није једноставно, можемо се сложити да је она, пре свега, аутобиографског карактера. То нас доводи до малог парадокса и питања – како да све те поменуте књижевне особине дела подведемо само под аутобиографију? Њен наслов Пасијанс или стрпљење изванредно је одабран. Иако је књига пуна примера коришћења многих других књижевних жанрова, она ипак, по структури, распореду одредница, унутрашњој драматургији, језику и стилу припада мемоарско-романескној књижевности.
Наша ауторка у својој зрелој доби, сећајући се својих драгих, али и оних других, сећајући се људи и места у којима је живела и боравила, сећајући се догађаја и судбина, али и повезујући их са садашњицом и актуелним догађањима, ствара своју посебну аутобиографију, пишући о другима. Пре свега, о местима која су за њен живот била пресудна, али и брату Јовану, породици, људима, нарочито онима који су је инспирисали. […] Ауторка пише језиком којим говоре Срби из Kрајине, а то је језик којим она савршено влада и аутентично казује своје мисли. То је леп и редак пример очуваног српског новоштокавског дијалекта ијекавског изговора.“ (Из поговора Срђана Мијалковића)
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Пријевор, одвајкада у окружењу природних лепота
Између камена и воде
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Пјесме из 1901.
Приче о истинама
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Lepršanje ledenih cvetova
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Pedeset koraka
Српска православна црква у Фочи
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Сусрети и казивања
Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević
Одлазак
Andrićeva Hronika – Andrićs Chronik
Књига о Синиши Кордићу
Искре
Тајна Добровољачке улице
На ручку са животом
Ко ме све није гласао
Andrićeva Avlija – Andrićs Hof
Име ми је љубав
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом 