„Морамо бити врашки мудри и храбри у биткама с невидљивим непријатељем какав је ковид. Фенелон нас соколи мишљу да се храброст састоји у томе да се сагледају све опасности и да се презру кад постану неминовне. Бекон му опонира да треба знати да је храброст увијек слијепа, јер не види опасност. Kант се диви човјеку који се не плаши, који не страхује и не повлачи се пред опасностима, а уједно савршено разумно прилази послу. У Kантову идеалу препознајем данашњег човјека конфронтиранога корони. За Макаренка херој није онај који се не боји, већ онај који умије надвладати свој страх. За Марциала је храбар онај који зна побиједити несрећу. Такви морамо ми бити данас. Покушавам и овим записима охрабрити друге више него себе саму, јер моје је одавно прошло. Несрећа нас челичи и улијева нам храброст. Храбри су они који у змији љутици гледају јагње, док кукавељи и у мишу виде слона. У страху су разрогачене очи. Препоручујем смиреност усред панике, јер сам цијели живот била Дон Кихот, односно његов вјерни слуга Санчо Панса.
Над нама је најмрачнија ноћ у којој ни највидовитији не могу открити ни једну једину звијезду. На посљедњој смо степеници несреће. У овој ситуацији жеља је цијелога свијета иста: побиједити ковид, унаточ Волтеровом упозорењу:
– Не може човјек жељети оно што не познаје.
На челу колоне мудраца стоје они анонимни, народни, који су своје богато животно искуство гномски басновито, филозофском снагом исказивали откако је свијета и вијека.“ (Аутор)
Сабрана дјела, Пад Крајине
Filozofija politike II. Moć i moral
Приче од којих се расте
Prošle noći
Прекинуте љубави
Страдање Српске православне цркве у Независној Држави Хрватској / Suffering of the Serbian Orthodox Church in the Independent State of Croatia
Бешчашће ближњих
Српски културни наратив
Записи Јефимије Обрадове
A Story About All of Us
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Праскозорје
Нешто између… добра и зла
Beograd nikad i sad
Храст мајке родне
Одбрана од тероризма
Pedeset koraka
Through Genocide to a Greater Croatia 