„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
У небо загледан
Ипак у небо погледам често
Радуј се
Мирис зрелог жита
Пасош за небо
На усни кап меда
Црнотравац
Žena u žrvnju
Љубави у доба короне
Име ми је љубав
Ловац
Хаику записи
У трагању за оцем
Пут према изгреву сунца
Љубав у малом граду
У царству вилиног коњица
Учитељица
Ходам по дуги
Егзибициониста и други
Doček
Сеоски адресар за мање упућене
Човек и време
Неурамљене слике с пута
Душа на длану
Троугао
Зашто ти ово говорим
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
На удици
Иза високог зида
Срицање облака
Песник и песма
Црква сељачких јутрења
Љубавна писма прочитана после педесет година
Причај бако још
Важно је бити тужан
Ехо бескраја 