„Ружокрадица је слика егзистенцијалног и духовног одрастања младих, тражење и нуђење одговора на питања ко смо и шта желимо од околине и свијета, посебно како се снаћи у суптилним, комплексним и често компликованим односима, какви су неминовни међу различитим половима. То је животно међувријеме, у којем ваља проћи per aspera ad astra.
Најзад, нимало случајан наслов. Списатељица га је ‘украла’ од Васка Попе; наиме (то гимназијалци сигурно знају), тако је насловљена дивна Попина пјесма. Ако погађам њену намјеру, онда је то жеља да из њене Ружокрадице и млади читалац ‘украде’ и расцвјетале и увеле ђулиће, да их у своје срце сакрије. Усрећиће и себе и онога (ону) који (која) их пронађе.“ (Из поговора Бошка Ломовића)
Важно је бити тужан
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Косово и Метохија – српска баштина
Хаику записи
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Писмо галебу
На ручку са животом
Fanika
А возови су пролазили, давно...
Коштана врпца
Луча микрокозма
Одлазак на острво Арт; Подстицаји, 1
Одлазак на острво Арт; Пловидба, 2
Pedeset koraka 