„Служећи се локалним топонимима Јојић на занимљив начин подастире стихове о лепотици Пиви, њеном чудесном кањону и језеру, свом родном месту Пишчу, зазеленелом Дурмитору као неизбрисивом печату природе. Он упућује своју импресију било ком читаоцу, без обзира на затечено стање његове душе, односно, уводи га у свој свет лепоте и промишљања. То се може видети у песмама: ‘Тара’, ‘Кањон Пиве’, ‘Пишче’, ‘Пивско језеро’, ‘Дурмитор’…“ (Из поговора Радмиле Милошевић)
Znam da nikad ne smem stati
Смијешано најлакше се пије
The Ray of the Microcosm
Свих ових дана
Епископија захумско-херцеговачка
Зора над Боровњацима
Јутарња капија
Живот у дијалогу, мелем речи душу лечи
Песме
Jevrejka Behara; sarajevska legenda
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Песник и песма
Из дневника о прочитаним књигама
Огледи, бесједe, есеји
Само за љубав 