Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Пут према изгреву сунца
Јутарња капија
Mokambo
Кад сјећања заболе
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Сабрана дјела, Кратки романи 1
О граде мој; завичајна антипоема
Поруке љубави краљице Итаке
Тајна Совиног дола
O evoluciji jezika
Do večnosti i natrag
Ширином ме притишће равница
Проблеми, писци, дела VI
Мамино ја
Нови хладни рат и Србија
Цвет из туђе баште, песме и приче
Studies on English and Serbian Language
У златној смоли ћилибара
Златно доба Срема
У времена кругу
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Истина о смрти је лаж
Расипна земља штедљивог народа 