Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
Вајар свјетлости
Трунто – остварени сан
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Преобразбе
Школе у држави Немањића
Цвијета
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Учитељица
Импулси и утисци
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
На крилима Урила
Детлак – село између двије ријеке
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Губер кућу гради
Време са укусом пралина
Папирна марамица
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Прст попријеко од срца
Тајна Добровољачке улице 