Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Изабране и нове пјесме
Сабрана дјела, Разговор с Аџијом
Pregled shvatanja politike
У вртовима плејада / In den Gärten der Plejaden
Поп Јовичина буна
Исповест Вуку
Вук у ратној причи
Сувишни људи
Моји професори
Влаховићи код Љубиња
Косово и Метохија – српска баштина
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Сабране пјесме
O evoluciji jezika
Латице једног цвијета
Filozofija u raskoraku 3. Muke zajedništva
Сребреница, геноцид над истином
Манифест - песме очаја
Ратна морнарица Краљевине Југославије, судбине људи, површинских бродова, подморница и морнарничке авијације
Нова балканизација српских земаља
Погана времена. (Освета II) 