Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Kreditne rejting agencije na finansijskom tržištu
Усидрена на броду
Moj brat Jovan Rašković
Andrićev Latas – Andrićs Latas
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Пале у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992–1995
Козара, споменик нашег памћења
Руско-српска војничка пријатељства. Историјски факти, датуми, спомени
Распукле зоре
Не могу престати да трагам. Изнад трагова и сенки
Латице једног цвијета
Шта те боли, Јупитере? 