Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Испирање злата
Џиварска црквена општина
Човек и време
Величка рапсодија
Сачувано од заборава
Праскозорје
Filozofija u raskoraku 2. Ispoljavanja čoveka
Карађорђе и први српски устанак
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Сава Владиславић-Рагузински у свом и нашем времену
Сабрана дела Бошка Ломовића
Kozja ćuprija 