Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Истина и обмане – pашомонијада сарајевских избјеглица
Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen
Filozofija u raskoraku 1. Čvorišta
Samo ja znam
И крв је горела
Амерички девети круг – из живота словенских досељеника у Канади
Moć i moral 1. Političko umeće
Десио се живот
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Не волим лимун
Терор над Србима у Горажду 