Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Месец у коси
Сувишни људи
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
Рудо у Великом рату 1914–1918.
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Приче сарајевских избјеглица
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Ђевич камен
Портрети највећих српских индустријалаца
Savremenija poimanja politike 2. Shvatanja politike do kraja 20. veka
Почело је са сновима
Moć i moral 2. Politička ustrojstva
Растанак на Палама 