Приче о истинама су Миленин ратни дневник, њен апел против ратног безумља, покушај да се рат сагледа из визуре страдалника и патника да се не би поновио. У овом дневнику записана је Јованина песма о отетом завичају, Божанино одушевљење буђавим кексом из Црвеног крста, Емирова телевизијска порука… Забележене су и приче о одраслима, као и шест прича Миленине кћерке Марије која се првим словима учила у „учионици на нишану“. Видела је тада девојчица како су јој убили ружу, баки ишчупали срце кад су јој срушили кућу, како је псић Роки плакао у ропству…
Без Милениних и Маријиних прича сигурно бисмо остали сиромашнији за једну обичну и топлу људскост. Мајка и кћерка нас позивају да осетимо бол и беспомоћ детета и човека, и останемо људи у времену страдања и бесмисла.
Под царским вешалима. Терор над Србима у Босни и Херцеговини 1914–1918 – према извештајима листа „Српска зора“
Погана времена. (Освета II)
Црвени руж
Пут до истине
Проблеми, писци, дела VI
Сабрана дјела, Пад Крајине
Ђурђевданско јагње – приче о мојим Циганима
Мала приношења
Смрт, буђење
Везмарово сећање
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Библиографија о геноциду над српским народом у XX веку
Војникова бресква
Терор над Србима у Горажду
Карађорђе и први српски устанак
Doček
Јахорина 1992–1996, дневник 