У периоду од 1948. до 1953. године пресељено је из Србије у западне републике мноштво фабрика и индустријских погона. С фабрикама су пресељавани и људи, најбољи кадрови из Србије, стручњаци – инжењери и мајстори, радници квалификовани за рад у индустрији. Неизвесност је, посебно, пратила велики број Крагујевачана који су добили задатак да на простору данашњег Новог Травника подигну војну фабрику. Фабрика је подизана у атару забаченог босанског села, а људи су смештани у радничке бараке, где су радили и живели доста дуго, све док се временом нису подигле стамбене зграде за пристојније становање и нормалан грађански живот.
Симо Пургић реконструише догађаје који су пратили становнике Новог Травника у одређеним животним приликама и околностима, описује збивања и осветљава ликове, конкретне актере живота у граду који се подизао, развијао и одређивао људске судбине. Приче су утемељене на фактографији и документарном материјалу, обједињују документарну и књижевну грађу коју је Пургић литерарно трансформисао и стваралачки осмислио.
Studije o Blohu, Adornu i Markuzeu
Through Genocide to a Greater Croatia
Аспекти филозофског промишљања историје
Тајна Добровољачке улице
Jezik između biologije i kulture
Злочини над Србима у Великом рату
Kreditne rejting agencije na finansijskom tržištu
Сувишни људи
Пусте горе питоме долине
Мојој Херцеговини
Уговорна казна, у праву, пракси и теорији
Грозд живота; преци и потомци братства Чворовића
O evoluciji jezika
Прегршт прича
Ekonomska stvarnost Meksika
Savremenija poimanja politike 1. Shvatanja politike krajem 19. i početkom 20. veka
Захумље-Херцег 