„Једну од мистерија (у наведеном смислу речи) за Чомског је представљало и ’порекло и еволуција језика’. За њега је то било питање за које не постоји одговор (a hopeless question). Нереално је, наиме, било очекивати да се на адекватан начин може објаснити нешто што је …so complex and information-rich as human language, which itself is a gift of God and part of man’s having been created ‘in His image’.
Ако се уз овакав став Чомског (из седамдесетих година прошлог века) дода и ’пропис’ Париског лингвистичког друштва још из 1866. године, према коме се забрањује свако разматрање/проучавање проблема порекла језика, онда постаје сасвим јасно зашто је овај феномен остао тако (врло) дуго на маргинама интересовања лингвистике, односно интензивнијих лингвистичких истраживања.
Поменута ’забрана’ бива ’укинута’ деведесетих година прошлог века, са појавом радова Бикертона (D. Bickerton: Language and Species, 1990) и Пинкера и Блума (S. Pinker / P. Bloom: Natural language and natural selection, 1990).“ (Из ауторовог Увода)