Уговорна казна, у праву, пракси и теорији

„У но­ви­је вре­ме, до­но­ше­њем За­ко­на о обли­га­ци­о­ним од­но­си­ма, у нас су от­кло­ње­не мно­ге ди­ле­ме у по­гле­ду на­ме­не, свр­хе, при­мар­ног ци­ља уго­вор­не ка­зне као сред­ства, ин­стру­мен­та­ри­ја обез­бе­ђе­ња ис­пу­ње­ња уго­во­ра, чи­ме је, по­сред­но, уго­вор­на ка­зна до­би­ла нор­ма­тив­ни основ при­ват­не, уго­вор­не имо­вин­ске ка­зне ко­јој др­жа­ва обез­бе­ђу­је по­треб­ну уту­жи­вост. Нор­ма­тив­ним од­ре­ђе­њем да­та су пра­ви­ла о уго­вор­ној ка­зни са мо­гућ­но­шћу уго­ва­ра­ча да их при­ла­го­де сво­јим по­тре­ба­ма и хте­њи­ма…“ (Из предговора аутора)