Старо огњиште родоначелника Пецикоза је Бела Река. Налази се на јужном делу Златибора, северно од Нове Вароши и Златарског језера. Одређено је применом аксиоматске методе, методе анализе садржаја, историјско-компаративне методе, статистичке методе и др., што је потврђено антропогеографским испитивањем Златибора, које је реализовао Љубомир Ж. Мићић до 1906, по упутству др Јована Цвијића, уз материјалну помоћ Географског института Универзитета у Београду. Прва генеалошка знања о потомцима родоначелника Пецикоза са старог огњишта, регистрована су у Будиму 1706, у Славонији почетком 18. века, после сеобе Срба на север, северно од Саве и Дунава, марта месеца 1690. под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, због учешћа Срба 1689. у Аустро-турском рату од 1683. до 1699. на страни Аустрије.
Генеалошка знања потомака родоначелника Пецикоза, који су остали на старом огњишту, регистрована су у Рудом, Чајничу и Вишеграду, крајем 18. века, када су Турци предузели казнену експедицију, у виду расељавања Срба са старог огњишта и насељавања на слободне баштине тимарника у тимарима нахија Рудо, Чајниче и Вишеград, у оквиру Босанског санџака, ради обезбеђивања прихода власницима тимара. Разлог расељавања Срба је учешће Срба у Аустро-турском рату од 1737. до 1739. на страни Аустрије, на позив патријарха Арсенија IV Јовановића – Шакабенте.
Генеалошка знања породица мушких потомака родоначелика Марка Пецикозе из Вишеграда потичу из времена када су Марко и његови синови населили слободне баштине тимарника у тимарима нахија Вишеград и Хртар, ради обезбеђивања прихода уживаоцима тимара. Прва регистрована генеалошка знања о мушким потомцима родоначелника Марка из Вишеграда потичу из грунтовних књига, катастарских општина Вишеград и Влаховићи, из 1899, формираних од стране Аустроугарске монархије, по окупацији Босне и Херцеговине после Берлинског конгреса 1878.
Монографију породица мушких потомака родоначелника Марка Пецикозе из Вишеграда чине три дела:
I део: Околности на Балканском полуострву пре и после насељавања српских племена и у току настанака и развоја српске државе;
II део: Генеалогија потомака родоначелника Пецикоза са старог огњишта у време Отоманског царства и околности пре сеобе и у време сеобе потомака родоначелника Пецикоза са старог огњишта у Будим и у Славонију, као и околности пре расељавања и у току расељавања остатка потомака родоначелника Пецикоза са старог огњишта по нахијама: Рудо, Чајниче, Вишеград и Хртар;
III део: Онтогенеза и филогенеза породица мушких потомака родоначелника Марка из Вишеграда по коленима, у околностима рађања, одрастања и формирања породица.