„Вјерујући да су дјеца – још увијек дјеца, и да жива игра, баш она обична, дјечија, има важну улогу у здравом одрастању ђачке популације, Вјекослав Вукадин се, управо зато, оглашава, четврти пут, са својим стихованим игроказима, који су својевремено извођени на бројним драмским фестивалима за дјецу. Додуше, овог пута из тек започете мировине. Али, пјесник никада не мирује. Он стално придодаје старим остварењима и своје нове пјесме, у којима пјева о свему што је блиско дјечијем свијету. Пјесник жели да својим провјереним игроказима, пуним духа и лежерне љепоте освјежи и ову нову генерацију интернетске дјеце. Зато им и нуди живу игру, која живот значи.
Дјеца су глумци ових сценских игара, у којима спознајемо психологију и филозофију њиховог узраста – њихове необичне ћуди, понашања и поступке. Кроз игру најбоље се откривају врлине, али и мане дјечијих карактера. На основу свих ових елемената – просвјетни и културни радници, као и спортски тренери, могу ваљано предвидјети у какву личност ће израсти одређено дијете. Њихова предвиђања се, готово увијек, остваре.“ (Из предговора Стева Ћосовића)
Латице једног цвијета
Смијешано најлакше се пије
Клупко спаса
Злочини над Србима у Великом рату
Заклон
Sama među ljudima
Купрешка огњишта, зборишта и згаришта
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Одлазак
Приче из Новог Травника
Похвала међу рекама
Српско-турски рат 1912.
Поглед из оштрог угла 