У форми поеме, Његослав Бошковић говори о усташком злочину над српским народом у Херцеговини 1941. године. Шурманачка јама – Голубинка, између стотињак херцеговачких јама и стратишта, представља страшну голготу српског народа. Шестог августа 1941. у јаму су бачени српски мушкарци, жене и деца из Пребиловаца и других места доњег слива Неретве. По завршетку рата, тадашње власти нису дозволиле вађење и сахрањивање жртава по православном обреду. Јама је забетонирана 1961. године.
Шурманичка јама је отворена 1990. године када су у њу сишли српски свештеници на челу са патријархом Павлом и, на костима побијених, обавили парастос мртвима. Из јаме је извађено 1550 костура. На педесетогодишњицу злочина, 1991. године, око 4000 жртава, извађених из ове и петнаестак околних јама, сахрањено је у Спомен-костурници цркве у Пребиловцима. У јуну 1992. године, потомци злочинаца из 1941, костурницу су уништили и цркву до темеља срушили. Године 2015. у Пребиловцима је освећен храм Васкрсења Христовог.
Случај сликара Мијушковића
Кад порастем, бићу дрво
Важно је бити тужан
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992.
Сабрана дјела, Кратки романи 1
Žena u žrvnju
Бедем на Дрини. Горњодринско ратиште 1914–1915
Трунто – остварени сан
Погана времена. (Освета II)
Злочини над Србима у Великом рату 