„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Правдине зоне сумрака
Звјездани вијенац изнад планине
Не знам, још увек
Манифест - песме очаја
Lepršanje ledenih cvetova
Црква сељачких јутрења
Јутарња капија
Одјеци Шурманачке јаме
Тетоважа ума
Приче о истинама
Одлазак
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909. 