„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Писмо галебу
Од Бога се ушур не тражи
Сачувано од заборава
Пут у Криводо
Фоча; вријеме и догађаји
Горанова „Јама“ и усташки злочини
Турски друм
Док се не јаве пијетли
Поп Јовичина буна
The Ray of the Microcosm
L’instituteur – Учитељ, Париз–Paris (1917–1918)
Незаборав
У царству вилиног коњица
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Етнонационализација и геополитика. Изабрани радови
Црвени руж
Биље света оком детета
Снови и Мостови, I-III
Српска православна црква у Фочи 