„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Само за љубав
Приче из белог града
Пивска сновиђења
Вожд Карађорђе у руским хроникама
Листања
Зрење
Тајна се опире злу
Песме и пјесме
На пртинама старине
Цвијета
Elementi filozofske antropologije 1. Zagonetka čovek
Клупко спаса
Браћа Хајдуковићи
Јутро на крају свијета / Morning at the End of the World
Споменица погинулих и умрлих старешина српске војске у рату 1914–1918
Вредновање књижевног текста
Pedeset koraka
Филип
Спартак. На атлетским стазама Сакула и Опова 