„И тако, рекло би се у недоглед, сто песама, хиљаде загонетки, стотине игара и смислова. Лака песничка комбинаторика, има се утисак, не застаје, песнички ђердан се увеличава и богати, сваким даном и сваком новом песмом. Број песама полако заборављамо, читање Јекнићеве поезије чини нас некако лаким и нежним, што би рекао Милош Црњански.
Писац ових редова одавно је разумео и схватио да је лепота у трагању за оним чега нема, а поезија Микија Јекнића, коју прихватамо као благочастиви дар озбиљно нас опомиње, мада смо то помало и знали, да се песнички кругови никада не могу затворити. И кад се то привидно деси, песничко перо Миодрага Микија Јекнића отвориће нове, свеже и још богатије.“ (Из поговора Божидара Зејака)
Заблуде и истина о „Цркви босанској“
Умиљанкa
Inovacije kao faktor konkurentnosti finansijskog sektora Еvropske unije
Унац од најстаријих времена до краја XVI века
Десио се живот
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Овим речима
Помени
Мирис зрелог жита
Трагови прошлости
Капије љубави
Песме и пјесме
Не волим лимун
Laži o sarajevskom ratištu
Случај сликара Мијушковића
Ехо бескраја
Како је почео рат у Босни и Херцеговини 1992. 