У мозаичном роману Мирис фочанских ружа, Љиљана Рашевић Видојевић вишеструко је, на микро простору, преплела и укрстила различита времена, догађаје, људе и њихове судбине. Актери на сцени и у мизансцену су у различитим временима, историјским и друштвеним приликама испуњавали своје досуђене роле, живели своје снове и заносе, реалне животе и муке. У приповедном току смењује се старо и ново, појединци и породице, етичка начела и вредности, политике и идеологије.
Роман обилује функционалним историјским и другим реминисценцијама. Са посебним надахнућем и лирском имагинацијом портретисан је град, прецизно дочарана његова реална топографија. Поглед приповедача, како га списатељица понекад именује, често је упућен према Сат-кули, оријентиру и древном симболу.
Пре свега, снажно и филигрански приказана је душа града. Не само преко мириса ружа, који посредују и мирисе људских душа, него и преко ароме других заноса, метафизичких и тајновитих сновиђења. Ради се о питкој и читкој, лирски обојеној прози, која је и ауторским женским бићем дубоко емотивно проживљена.
Блиске даљине – Москва и Кијев
Косово и Метохија – српска баштина
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Zapisi sa putovanja
Сербская православная церковь в Дубровнике
Српски културни наратив
Приређивање Кочића – обмане и промашаји
Fanika
Вредновање књижевног текста
Uvod u filozofiju 3. Problemi
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Документи о страдању српских свештеника у Херцеговини 1914–1918
На бесмртној вертикали српске ратне прошлости I–II
Сувишни људи
Uvod u filozofiju 2. Teškoće
Захумље-Херцег
Starija poimanja politike 2. Shvatanja politike u srednjem veku i početkom novog veka 