„Роман Љубавна писма прочитана после педесет година, прозног писца и песника Радомира Баја Јојића, писан је у облику бројних писама поређаних по датумима која заљубљена девојка Нина пише свом момку Радету. У питању је монолошко писање јер писма пише само једна особа, а она не стижу до оног коме су намењена, већ тек по протеку педесет година, односно 2023. године. Писма су писана у периоду од 29. јуна 1972. до 17. септембра 1973. године. То је било време ауторовог момковања и време романтичних љубави.
У уводном делу аутор објашњава како су откривена писма и када су стигла до примаоца. Наиме, писма су стизала на адресу на којој је Раде, његов јунак романа, становао, али је он већ био у иностранству због посла. Када су власници куће после много година случајно наишли на писма, позвали су Радета и предали му их.
Други део романа садржи емотивне изводе из тринаест одабраних писама. Навешћу само делић из једног: Боже, како је лепо бити са тобом. И улице којима пролазимо некако су чедне и топле, као да нас грле, као да руке склапају око нас. Дрвеће дрхти а светиљке трепере…
Трећи део се састоји од 42 писма. Из свих преливају емоције преко маргина. Писана су пажљиво, као што се и иначе пишу писма.“ (Из поговора Радојке Милошевић)
Нећу да гледам очима мртвозорника
Тканица времена – прошло вријеме и даље постоји
Отац мој; антологија песама о оцу српских песника рођених у 20. веку
Јутарња капија
Љубав у малом граду
Календеровци
Приче о истинама
Изабрана проза и поезија
Одрастање – сан, па буђење
Живопис
Прегршт прича
Прави Сремац има три шешира
Сањалица
Сабрана дјела, Пад Крајине
Питома долина Лашва Брод
Pregled shvatanja politike
У звезданој смоли
Српски народ од свога постања у жижи је светског битисања
Poesie d’oltremare: un sussurro dalla Serbia all’Italia. Srbija šapuće Italiji
Бијела лица несаница
Овим речима
До мене је
Пусте горе питоме долине
Завет љубави 