„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Starija poimanja politike 3. Razvoj novovekovnih shvatanja politike
Filozofija politike II. Moć i moral
Српски културни наратив
Uvod u filozofiju 3. Problemi
У кругу књижевних и филозофских есеја
Moć i moral 1. Političko umeće
UVOD U FILOZOFIJU 1. Pitanja
Moć i moral 2. Politička ustrojstva 