„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Бескрајна чуда
Храм Светог Петра Зимоњића у Данићима код Гацка – задужбина прота Рада Зеленовића
Племенити калемци, књижевни спорови и светови, тумачења и критике
Шта би рекао Че
Елегије
Вилма
Цвет из туђе баште, песме и приче
Elementi filozofske antropologije 2. Ranija shvatanja čoveka
Through Genocide to a Greater Croatia
Браћа
Усташки злочин у Старом Броду код Вишеграда 1942 – у свјетлу њемачких докумената
Сарајевско јато; студије и импресије о српским писцима из Босне и Херцеговине
Сунчани поздрав
Independent State of Croatia – Total Genocide, 1941–1945
Филип 