„У структури Зејакових романа наратор је привидно одстрањен. У сижејној равни наратора прикрива језичка нарација са наглашеном ‘aковском’ доминацијом топонима и локализама.
Роман Љубави у доба короне буди читаочеву радозналост управо, у скоро изненадном, сусрету с наратором. Аутор се ‘огласио’ путовањем у родну (Аковску) варош. Ипак, читалац неће дочекати реалистичност приповедања – опис Аковске вароши (место) у царству страшне епидемије (време). Наративни поступак се овде оглашава ‘магнетичком чаролијом’.
Сижејно уређење романа овде добија драмски, у поетичком смислу скоро драматички ток, а наративни поступак есхатолошку тајанственост. У асоцијативном поступку, читалац може лако препознати у једном делу ових записа, чији је фабулистивни ток у потпуности разорен, одређена догађања у тзв. реалном свету.“ (Из поговора Немање Антовића)
Славно доба Херцеговине; Спомен-књига о Херцеговачком устанку 1875–1878.
Добрички цветови
Јахорина 1992–1996, дневник
Beograd nikad i sad
Књига о Синиши Кордићу
Сновања
Козара, споменик нашег памћења
Црвена нит коридора; Брчко у рату 1992–1993.
Распукле зоре
Одлазак на острво Арт; Визије – Свет, 3
Љубав у малом граду 