„Буњевчеве приче као да позивају читаоца да се у машти преображава јер се и саме преображавају, јер су дијалошке и дијалектичке, у непрестаном сукобу теза и антитеза, али без наметнутих или чак прикривених синтеза. Један исти лик и један исти догађај, више прича у истој причи, посматрају се из разних углова, оспоравају се, дозивају нове углове посматрања ради међусобног спорења или укрштања.
Фантастика? Каква фантастика? Психолошка фантастика? Пародија фантастике? Фантастика прожета Буњевцу својственим хумором и иронијом? Или све то, као и у низу других Буњевчевих прича, и нешто друго, увек код овог писца и нешто друго, ако није и нешто обрнуто, изврнуто и заврнуто, да би се читалац завео с једног пута и прешао на други, да би залутао и сам почео да тражи прави пут, ако таквог има, да би са раскршћа путева ишао на све четири стране и опет се враћао на раскршће, јер му неки скривени путоказ показује правац на пету, фантастичну страну.“ (Из поговора Александра Петрова)
Кобни дани у Херцеговини 1942.
Херцеговачки хајдук Станко Сочивица
Сеоски адресар за мање упућене
Коб
Херцеговa задужбина, легенде и знамења
Шума савијеног дрвећа
У лавиринту стихије савременог света, питања и чуђења
Лирска мисаоност Десанке Максимовић
Тешко је бити утишан до краја
Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph
Црна Гора и Русија у вријеме анексионе кризе 1908–1909.
Цвет из туђе баште, песме и приче
Косовска битка, велика српска победа
Влаховићи код Љубиња
Завет љубави
Žena u žrvnju
Ћирило и Методије
Приче 